У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» одржана је 9.12.2008. године петнаеста скупштина Заједнице библиотека Универзитета у Србији, са следећим дневним редом:

• Отварање скупштине и поздравна реч председника проф. др Александра Седмака
• Извештај о раду Заједнице у 2008. години  секретар мр Мр Вера Петровић
• Мр Биљана Косановић – Улога, особине и употреба SCIIndeksa (Српског цитатног индекса)
• Татјана Брзуловић Станисављевић, др Стела Филипи Матутиновић – Ауторска права и библиотеке у Србији
• Правилник о коришћењу факултетских библиотека (Петиција доктораната стипендиста Министарства науке Србије)
• Проф. др Цветана Крстев (главни и одговорни уредник) – ИНФОТЕКА
• Драган Николић – Представљање нове EBSCO платформе
• Слободан Ђурић – DATASTATUS
• Игор Стефановски – IT OPTION
• План рада Заједнице библиотека универзитета у Србији за 2009. годину
• Разно

Проф. др Александар Седмак је отворио 15. скупштину Заједнице библиотека Универзитета у Србији и дао реч мр Вери Петровић, секретару Заједнице.
Мр Мр Вера Петровићје поднела извештај о раду Заједнице у 2008. години, који је усвојио Извршни одбор. Надзорни одбор Заједнице је усвојио финансијски извештај и предложио Скупштини да се повећа чланарина на 10000, 7000 и 3000 динара, уместо досадашњих 7000, 5000 и 1000 динара што је после дискусије једногласно усвојено.
Организованизованим курсевима: Претраживање електронских књигa «Ebrary»; Евалуација научног рада, цитираност и импакт фактор часописа; Цитатне базе података; WEB 2.0; и Библиотека 2.0. је присуствовало 215 библиотекара.
Мр Биљана Косановић је, предавањем о Српском цитатном индексу – Улога, особине и употреба SCIIndeksa, присутнима приближила начин употрербе и улогу ове српске базе научних часописа. Ова база садржи преко 21500 научних радова из 357 часописа. Сваког понедељка се уноси по 350 нових радова.
SCIndex, као прва база српских часописа је врло значајна за научне раднике што ће временом довести до промене вредновања домаћих часописа.
SCIndex је доступан са сваког рачунара, без обзира на провајрдера, потребно је укуцати http://scindeks.nb.rs/

           Татјана Брзуловић Станисављевић је као коаутор, представила рад о ауторским правима и библиотекама у Србији.
Докторанти стипендисти Министарства науке Републике Србије, њих 141, су потписници петиције за промену и примену правилника о коришћењу факултетских библиотека. Докторанти траже да могу да позајмљују књиге и са других факултета као што је и у иностранству.
Правилником о раду високошколских библиотека, у члану 14 је регулисано стално и привремено коришћење библиотеке. Присутни библиотекари су изнели различита искуства са својих факултета, тврдећи да се Правилник у њиховим библиотекама примењује. Мр Биљана Косановић је предложила да се направи пилот пројекат и да се докторантима направе картице са којима би могли да користе све библиотеке, а да се после годину дана расправља о резултатима.
Проф. др Цветана Крстев је као главни и одговорни уредник ИНФОТЕКЕ изнела планове за наредну годину. Планирано је објављивање 2 броја, инсистираће се на квалитету часописа: радови ће бити двојезични, а редакција ће покушати да реализује ниво рецензираних радова.
Драган Николић менаџер EBSCO  PUBLISHINGA је представио EBSCO host 2.0.  
 

 Нови екран је савремен, изгледом сличан као Гоогл претраживач.  Процес претраживања база података је бржи и једноставнији.
Слободан  Ђурић представник DATASTATUSA је приказао њихову издавачку делатност у протеклој години и обавестио све присутне да су отворили и нову књижару.
Игор Стефановски из IT OPTIONA је представио Macintosh рачунаре, њихов регуларан и легалан оператирни систерм «Леопард», као и начин функционисања десктоп и лаптоп Macintosh рачунара, у односу на друге рачунаре и оперативне системе.
На предлог Извршног одбора Заједнице, усвојен је План рада за 2009. годину. Проф. др Миленко Пекић је предложио да се прати рада библиотека, чланица Заједнице и да се резултати редовно објављују у нашим гласилима

Булатовић Марија

ЗАЈЕДНИЦА БИБЛИОТЕКА УНИВЕРЗИТЕТА У СРБИЈИ
11000 Београд, Булевар kраља Александра 71, тел. (011) 3370-507, факс3370-354,zabus@unilib.bg.ac.yu

Извештај о раду Заједнице библиотека универзитета у Србији у 2008. години

Заједница броји 157 чланицe, од којих је само половина  (77) платила чланарину за 2008. годину. Висина чланарине је била 7.000,00 динара за универзитете, универзитетске библиотеке и библиотеке које у свом саставу имају више од 5 библиотека, 5.000,00 динара за факултете и институте који у свом саставу имају до 5 библиотека и 1.000.00 динара за све претплатнике на часопис «Инфотека».
Издавачка делатност Заједнице је у потпуности реализована.
Двоброј «Инфотеке»  за 2008. годину је посвећен проф. др. Недељку Парезановићу. Двоброј је свечано промовисан на Филолошком факултету. У мају 2008. године је завршена и потписана лиценца са EBSCO сервисом за укључивање часописа Инфотека у њихове електронске базе часописа.
Лист «Високошколске библиотеке», се објављује само у електронском облику, доступан је на http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/index.php . У 2008. години су објавлљена 4 броја.
Уплаћена је чланарина за 2008. годину највећој асоцијацији библиотекарских удружења IFLA. Часопис IFLA Journal доступан је у Универзитетској библиотеци.
Уплаћена је чланарина Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER. Часопис LIBER Quarterly је доступан преко сајта LIBER-а.  
Заједница је конкурисала за суфинансирање часописа ИНФОТЕКА код Министарства науке и  заштите животне средине и добила део тражених средстава.
Представници наше Заједнице су узели учешће на скуповима у организацији библиотекарских друштава: Србије,  Републике Српске, Хрватске и Турске, о чему смо детаљније писали у листу „Високошколске библиотеке“.  
Организовани су бесплатни курсеви: Претраживање електронских књиге «Ebrary»; Евалуација научног рада, цитираност и импакт фактор часописа; Цитатне базе података; WEB 2.0; Библиотека 2.0. Курсевима је присуствовало 215 библиотекара.
Секретаријат Заједнице је током године обавештавао библиотекаре о стручним предавањима која су значајна за библиотечко-информациону делатност. 

                                                                            Мр Мр Вера Петровић
Секретар Заједнице

1. Заједница ће организовати образовне курсеве за библиотекаре. Предложене сугестије биће разматране и реализовене.
2. Наставља се са излажењем часописа ИНФОТЕКА у штампаној и електронској форми и листа ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ у електронској форми.
3. Радиће се на подизању квалитета сајта Заједнице. 
4. Заједница наставља са чланством у највећој асоцијацији библиотекарских удружења IFLA и у Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER.
5. Заједница ће наставити да позива библиотеке високошколских и научноистраживачких установа да приступе Заједници библиотека универзитета у Србији.
6. Организоваће састанаке Извршног и Надзорног одбора Заједнице  по потреби.
7. Наставиће са перманентним активностина на  унапређењу  професије.
8. Промовисаће рад чланица Заједнице у земљи и иностранству.

Секретаријат Заједнице

            Појам интелектуалне својина
Интелектуална својина је производ интелекта, власништво је појединца или организације, који могу да одаберу да се тај производ слободно користи или уступи неком другом лицу на коришћење, с тим да се контролише његова даља употреба. Интелектуална својина је појам у међународном праву који обухвата ауторска и сродна права и право индустријске својине (патенти, жигови, индустријски производи). Ауторска права обухватају духовне творевине из области књижевности, науке и уметности. Право индустријске својине је духовна творевина из области технике и индустрије. Сродна права су : право интерпретације, право првог издавача слободног дела, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, базе података.
Правна заштита интелектуалних дела обезбеђује задовољавање материјалних потреба стваралаца и друштвену корист од њиховог стваралаштва. Овај систем заштите интелектуалне својине темељи се на бројним међународним конвенцијама.
Већина држава потписнице су Париске конвенције за заштиту индустријске својине, Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела (1886),  као и Конвенције о оснивању Светске организације за интелектуалну својину (WIPO),  и Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине (TRIPS). Ауторска права регулише национални закон који мора поштовати одређене међународне норме. Конвенцијом  су дефинисана минимална права аутора, што не значи да им национални закони не могу дати и већа права, само никако не мања права од оних која су предвиђена конвенцијом. Бернска конвенција донета 1886. Више пута је ревидирана, обавезује све земље потписнице да третирају ауторско право аутора из свих земаља потписница конвенције на исти начин као и ауторско право националних аутора. Краљевина Југославија 1930. је потписала ову конвенцију, те она важи у Србији. То значи да се закон о ауторском праву Србије примењује на сва дела објављена у Србији уколико су аутори из било које од земаља потписнице конвенције.
Истим законом регулише се интелектуална својина у сфери науке и образовања, индустрије и забаве. Велики проценат прихода (чак 80%) ауторских агенција потиче од наплата надокнада  за коришћење ауторских дела која припадају свету забаве. Ти исти прописи примењују се и на дела из области науке, културе и образовања и у тим областима долази до проблема са остваривањем права на слободу информисања.
           Ауторско право
Ауторско право пружа законску заштиту аутору гарантујући му екслузивно право да контролише продукцију и коришћење свог  дела. Оно се односи на економско право власништва , не спада ни у лична ни у основна људска права, па самим тим може да се пренесе на издавача, друго лице или агенцију. Сврха је да аутор добије финансијску надокнаду за свој рад како би могао и даље да се бави креативним радом. Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или потписано  псеудонимом) остварује: за дело које је издато-издавач, а за дело које је објављено  али неиздато дело-лице које је дело објавило (члан 13 Закона о сродним и ауторским правима Србије и Црне Горе, 2004. Ауторска права запослених истраживача припадају институцији, а аутор има право на пословну надокнаду зависно од ефеката искоришћавања дела (члан 96).
Закон о ауторском праву штити од бесправног коришћења писана дела, базе података, софтвере, музичка дела, тонске записе, кореографију, филмове, ликовна и архитектонска дела. Заштита ауторског дела почиње са моментом његовог фиксирања у било ком медију - папирном, електронском, магнетном. Аутор има право на то да се то дело увек приписује њему и да се чува интегритет дела. Према нашем важећем Закону  ауторска права су временски ограничена. Имовинска права трају  за живота аутора и још 70 година после смрти аутора, док морална права аутора трају и после престанка трајања имовинских права. За коауторе имовинска права престају по истеку 70 година од смрти последњег коаутора. За анонимна дела трајање ауторских права је 70 година од дана објављивања. По истеку одређеног броја година  ауторско дело  прелази у јавно власништво и може се користити без надокнаде.
Закон о ауторским правима треба да обезбеди равнотежу између права власника и права корисника материјала као што су појединци и библиотеке. Због тога он мора да садржи одредбе о изузецима и ограничењима ових права која се примењују на библиотеке и архиве. Без постојања изузетака библиотеке би престале да постоје јер би изгубиле своју основну функцију а то је да кориснику обезбеде приступ информацијама. Без постојања изузетака  носиоци ауторских права имали би апсолутни монопол на коришћење свих материјала, за свако јавно дело и његово коришћење требало би платити и тражити дозволу аутора и рад библиотека био би онемогућен. Закон садржи одредбе којима се дозвољава прављење копија у сврху заштите материјала и у некомерцијалне сврхе. За сва дела за која ауторско дело није истекло потребно је тражити дозволу аутора да би се користила. Проблем су она деле за која се не може утврдити аутор, па се не може утврдити јесу ли постала јавно власништво или не. Ту нам могу помоћи ауторске агенције. Оне дају библиотекама и другим заинтересованим корисницима право коришћења за дигитализацију или истражују да ли постоји или не носилац ауторског права за дело које библиотека жели да дигитализује. Ауторске агенције су националне и имају међународне уговоре и прикупљају и дистрибуирају надокнаду за коришћење ауторских дела својих чланова.
Закон о ауторским правима који важи у нашој земљи либералнији је од других закона који важе у развијеним земљама и земљама Европске уније, иако је у складу са минималним захтевима која ЕУ поставља. Библиотекама, образовним и јавним институцијама дозвољено је умножавање материјала без тражења дозволе аутора и без плаћања накнаде аутору. Умножавање је дозвољено за личну, некомерцијалну употребу ради, истраживања или припреме и полагања испита. Не прави се разлика између штампаног и електронског материјала. Ауторска права се примењују аутоматски и није потребно посебно регистровати ауторско дело у посебној ауторској агенцији.
              Штампане информације
Све док се већина информација у библиотекама налазила у штампаном облику, библитеке су биле установе које су омогућавале свима да дођу до одређене информације позајмљујући књиге из библиотека. Ако локалне библиотеке нису поседовале тражени материјал, користила се међубиблиотечка позајмица заснована на принципима универзалне доступности публикације коју заступа  међународна асоцијација библиотека ИФЛА.  Данас публикације у електронском облику, које чине фонд библиотеке, заправо нису власништво библиотека. Библиотеке, уз плаћање лиценце имају само право приступа и коришћења. Међусобни односи библиотека и издавача регулишу се уговорима о лиценцама. О великом броју одредаба не може се преговарати, јер су оне унапред задате и ми се можемо само сложити са њима, тј. прихватити их. О одредбама лиценци за коришћење електронских часописа, база података и књига у научним библиотекама углавном се може преговарати са издавачима. Код нас то ради библиотечки конзорцијум КОБСОН и он је одговоран за поштовање одредаба лиценци за коришћење електронских извора информација у Србији.
Осим комерцијалнх лиценци постоје и некомерцијалне које дозвољавају приступ материјалу без посебног уговора о коришћењу ауторског дела, а постоји и много материјала на вебу који није лиценциран. За кориснике је посебно значајан материјал који је у отвореном приступу ОА –(Open Access). За овај материјал се зна ко је аутор односно ко преузима одговорност за квалитет и веродостојност материјала постављеног на мрежу.
              ТРИПС
Пошто је примена закона о ауторским правима веома комплексан проблем у многим случајевима, уведен је у праксу свих земаља потписница Бернске конвенције тзв. Бернски тростепени тест заснован на одредбама ове конвенције.  Овај тест се примењује у случајевима захтева за позајмицу или копирање докумената, и на основу њега се у сваком појединачном случају доноси одлука да ли копирање документа представља кршење закона или не. Овај тест је укључен у члан 13. Споразума о трговинским аспектима права из области интелектуалне својине ТРИПС. Он каже да чланице које су потписале споразум ограничавају изузећа и ограничавања ауторских права на 1. посебне случајеве 2. који нису у колизији са нормалном експлоатацијом дела и 3. не оштећују претерано легитимне интересе носиоца права. Неизбежни изузеци су цитати, распродат тираж, коришћење у библиотекама и образовним институцијама, пружање услуга хендикепираним корисницима и израда дигиталне копије. Библиотеке могу да дистрибуирају копије дела корисницима у некомерцијалне сврхе, да направе копије за замену оштећених и дотрајалих примерака, једну копију чланка за међубиблиотечку позајмицу и целог дела ако се то дело користи за учење и истаживање.
                Повреда права
Повредом права сматра се држање у комерцијалне сврхе примерака дела заштићених ауторским или сродним правом ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку. То подразумева заобилажење били које технолошке мере заштите или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава, уклањање или измену електронске информације о правима.
Заштита ауторских права и отворени приступ информацијама
За заштиту ауторских права којом се штите морална а не и материјална права аутора најпознатија је (Creative Commons License). Ова лиценца заснована је на законодавству о ауторским правима и помаже њихово остваривање. Дела су означена знаком ЦЦ. Лиценца, састоји се из три дела: основног описа, садржаја уговора и метаподатака. Није екслузивна, па се дело може објавити и под неким другим условима у комерцијалне сврхе, а коришћење у некомерцијалне сврхе остаје слободно. Размена дела на Интернету не сматра се комерцијалном употребом, ако је бесплатна. Аутор може да задржи нека права, или сва права. Ако дође до неког кршења ауторског права на дело заштићено на овај начин, лиценца је валидан документ на суду. Онај ко је кршио одредбе лиценце одговараће за повреду ауторских права.

                                                  Закључак

Глобална дебата о заштити ауторских права је у току, постоје предлози да се одреде минимални интереси који ће штитити библиотеке преко изузетака и ограничења у законима о ауторском праву, без тога ће сасвим извесно бити онемогућено да дигиталне технологије и учење на даљину допринесу у пуној мери развоју човечанства. Међународни конзорцијум библиотека земаља у развоју, eIFL  ради на моделу законске регулативе ауторских права у односу на библиотеке, који треба библиотекама да омогући барем исти обим права у доба електронских публикација, као што су га имале у доба штампаних публикација.
Свака библиотека и сва библиотечка удружења требало би на свом сајту да прецизирају и јасно дефинишу политику заштите ауторских права. На сајт Заједнице библиотека универзитета у Србији постављен је важећи закон о ауторским правима Србије и у њему је у члановима 39, 43, 44 и 45 јасно регулисано да библиотеке имају право да дају на коришћење и копирају корисницима за личну употребу сва дела из свог фонда.

Извештај са конференције  „Ауторско право: Омогућити приступ или креирати препреке у библиотекама?“(“Copyright: Enabling Access or Creating Roadblocks for Libraries?”)
Конференција о ауторским правима и библиотекама одржана је у Научној библиотеци Академије економских наука, у Кишињеву, Молдавији 13. и 14. 11. 2008. године. Коорганизатори су eIFL (Electronic Information for Libraries), IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions) i EBLIDA (the Europian Bureau of Library, Documentation Associations) , а о локалној организацији побринуо се еИФЛ  тим Молдавије. Циљ конференције је да пружи учесницима нова знања и искуства на пољу ауторских права и њихове примене на библиотеке, нарочито у дигиталном окружењу.
Овај догађај окупио је поред признатих међународних предавача и преко 60 учесника претежно  библиотекаре из националних и универзитетских библиотека, академике, министра културе, као и представнике Агенције за ауторска права републике Молдавије. Учествовали су  ИП библиотекари из Русије, Румуније, Бугарске, Србије, Јерменије, Хрватске...
„Поштен и избалансиран делокруг ауторских права за библиотеке је суштина успеха наше професије и успех наших корисника, и ми верујемо да сада више него икад, библиотекари морају бити свесни кључних изазова са којима се срећу у свету ауторских права“, рекао је Stuart Hamilton представник ИФЛЕ која има више од  1500 чланова  у преко 150 земаља широм света и преко 650.000  библиотекара и информатора широм света, рекао је отварајући конференцију.
„У Молдавији и другим земљама у окружењу,  законски прописи о ауторском праву су допуњени новим амандманима или новим нацртима, и библиотекари треба да седну за преговарачки сто са онима који доносе одлуке како би обезбедили да се и њихов глас чује“, рекао је Хамилтон додајући да је на библиотекарима да обезбеде повећани приступ информацијама у другим земљама.
Овој конференцији предходила је еИФЛ Годишња скупштина у Бугарској у Софији. Овај догађај је годишња размена знања која је окупила више од 40 представника еИФЛ чланова из земаља у развоју и земаља у транзицији. Учеснике  конференције у Молдавији неколико предавача је охрабрило да своје потребе јасно представе законодавцима, нарочито у Молдавији која се налази у процесу доношења закона о ауторском праву.
Кључна тема догађања су изузећа и ограничења ауторског права за библиотеке и архиве. Без постојања ових изузетака библиотеке не би могле да постоје, јер сврха библиотека је пре свега да  корисницима омогуће приступ знању и информацијама.

По речима Luisa Villaroela претерана заштита интелектуалне својине оштећује културу, знање и економију. Људи увек налазе начин да копирају. Изузеци и ограничења су најбољи начин за људе да делују у складу са законом.
Изузеци и ограничења омогућују допринос економији рекло је неколико предавача. Fred von Lohmann iz Electronic Frontier Foundation, говорио је о огромним резултатима економских активности који управо потичу од изузетака која се тичу ауторских права, наводећи провајдере као што су аукцијски сајт eBay или моћна машина GOOGLE.  Изразио је забринутост библиотекара за нови уговор Гоогла са издавачима који претражују и позајмљују милионе књига од библиотека како би направили дигиталну библиотеку. Они су на овај начин скенирали преко 7.000.000 књига не тражећи било какву дозволу аутора. Библиотеке добијају копије и могућност приступа са једног терминала, али само могућност да читају без могућности да се даунлодује.
„Не би постојале библиотеке да нема изузетака и ограничења“ рекао је Lohmann. Такође је додао да библиотекари морају бити у стању да кориснику пруже информације изван граница своје земље уколико је то неопходно, јер данашњи тренд је да се блокирају информације тј. да се задрже у оквиру своје земље, унутар својих граница.
Harold von Hielmcrone , шеф истраживања у државној и универзитетској библиотеци у Aarhusu, у Холандији говорио је о правним питањима. Објаснио је очекивања корисника у дигиталном добу, где истраживање почиње и завршава са једним притиском на дугме и истакао важност истраживања на матерњем језику, а не само и искључиво на енглеском језику. „Ако национални језик не узме активно учешће у интелектуалном развоју, рекао је, „наш културни развој ће се зауставити и наша култура ће се свести само на фолклор“.
Такође је рекао да када библиотеке крену са дигитализацијом прво што се мења је набавна политика. Библиотеке мењају своје деловање па уместо да нуде колекције, сада нуде конекције. Са правне тачке гледишта, приступ садржају је комуникација са публиком, са јавношћу  и ништа се битно не мења осим што у овом случају библиотекари немају контролу, већ зависе од добре воље добављача и аутора. Како се права на приступ садржају не могу исцрпети као што је случај са физичким садржајем, то доводи до гомилања трошкова. Библиотекари се труде да обезбеде приступ мање комерцијалним садржајима, где добављач гарантује стални приступ. „Али то је бескорисно“,  рекао је Харолд јер добављачи често нису у прилици да испоштују своје обавезе јер су банкротирали или у међувремену напустили тај посао, а често и сам аутор повуче своја дела.
Комуникација са јавним правима мора бити уравнотежена са законском регулативом која се тиче обавезног примерка и јавног приступа у библиотекама. Истакао је да се додатно вреднују правна средства која омогућавају да се онлајн материјал учини доступним за лична проучавања и истраживања. Такође је говорио о делима из прошлости, тј. делима којима су истекла ауторска права те се могу правити копије за библиотеке, музеје, архиве
Ion Tiganas, заменик директора Агенције за ауторска права из Молдавије говорио је о ауторским правима која штите све књижевне, уметничке и научне радове у складу са европским правом. Овај закон садржи изузетке за библиотеке и друге који могу да направе копију у некомерцијалне сврхе, али библиотекари су врло забринути. Нагласио је да је Молдавија можда некад превише жели да потпише међународне конвенције, али да ипак пре тога мора добро размислити о утицају тих конвенција. Ауторско право је ипак само мали допринос националном бруто дохотку.
Kenneth Crews директор Саветодавног бироа за ауторска права на Колумбија универзитету у New Yorku, дискутовао је о новој студији WIPO(World Intellectual Property Organization) о изузецима за ауторско право за библиотеке и архиве широм света. Прикупио је истраживања за 149 од 184 земаља чланицаWIPO-a и закључио да 128 земаља има бар један изузетак који се тиче библиотека. Најчешћи изузетак је копирање ради личне употребе или ради очувања.
Након ових исцрпних и надасве корисних излагања одржана је панел дискусија где су се могла чути разна питања. На крају остаје да се види како ће се у будућности даље решавати ова питања у Молдавији и другим земљама. За земље у развоју ово је врло важно питање у чијем решавању треба да учествују подједнако и библиотекари и законодавци.

Татјана Брзуловић-Станисављевић
Универзитетска библиотека“Светозар Марковић“, Београд

                Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић" у Инђији, већ 25 година под покровитељством Општине, организује Сусрете библиографа. Научно-стручни скуп који се сваке друге године одржава на Митровдан у спомен на др Георгија Михаиловића из Инђије, лекара по професији, али превасходно љубитеља, сакупљача и познаваоца старе и ретке књиге,  аутора капиталног дела Српска библиографија 18.века. Овогодишњи сусрети, шеснаести по реду, организовани у петак 7. 11. 2008. године у Културном центру у Инђији, били су  посвећени обележавању 80 година живота и рада Душана Панковића, једног од оснивача и сталног учесника Сусрета, библиотекара инђијске Библиотеке у пензији, професора и писца. Нажалост, господин Панковић није могао да присуствује скупу, јер га је болест спречила, а Лазар Чурчић, који је требало да говори о јубилеју Душана Панковића, такође је био спречен болешћу, па је његов текст прочитала Гордана Биљетина, директорка инђијске Библиотеке у пензији и један од оснивача Сусрета.
Учеснике и госте је поздравила Весна Степановић, директорка инђијске Библиотеке, а скуп је отворио Александар Ковачевић, председник Скупштине општине Инђија.
Митровданска повеља, награда за изузетна достигнућа у области библиографије, која је установљена 1996. године додељена је Марији Ћурчић,   библиотечком саветнику и библиотекару Библиотеке Матице српске, у пензији.
Марија Чурчић је аутор бројних и разноврсних радова и библиографија који су оставили  значајан и неизбрисив траг у области библиотекарства и библиографске праксе код нас. Захваљујући се на награди, поклонила је Библиотеци изузетно вредан поклон. Реч је о књизи Основи познавања књиге, аутора Јулија Шишковића из 1963. године, која је била власништво др Георгија Михаиловића, потом доспела у библиотеку Лазара Чурчића, а у њој су прибелешке и једног и другог власника, те је због тога изузетно интересантна и значајна за библиографе. Поклон чини и досад необјављени рукопис др Георгија Михаиловића Библиографски прилог о Орфелиновом житију Петра Великог, коју је др Михаиловић написао 1954/55. године као и руком писану аутобиографију др Георгија Михаиловића.
И сами Сусрети библиографа добили су награду. InternetClub и Прва српска виртуелна библиотечка мрежа Библиотеке нашег окружења наградили су Сусрете библиографа Плакетом за унапређивање и повезивање нових технологија и традиционалних искустава у раду. Награду је, у име дародавца, уручио Мирко Марковић, директор Библиотеке "Ђорђе Јовановић" у Београду.
Сусрети библиографа се организују да би се стручним круговима и широј јавности истакла суштина и значај библиографије, као извора информација и њена улога и важност са историјског и националног аспекта.
Сусрете библиографа пратило је око 80 учесника из Београда, Новог Сада, Чачка, Ужица, Сомбора, Суботице, Пирота, Деспотовца, Панчева, Шапца, Смедерева, Сремске Митровице, Пожаревца, Старе Пазове. Представљено је тридесет три саопштења која су сврстана у три групе:Из теорије и историје српске библиографије, Из савремене библиографске теорије и праксе, као и прикази библиографија, преводи, критике, полемике. Велики број радова је посвећен значајним јубилејима књижевника: 500 година од рођења Марина Држића, 175 година од рођења Јована Јовановића Змаја, 100 година од смрти Милована Глишића, 100 година од смрти Радоја Домановића и 100 година од смрти Сима Матавуља.
Међу 33 саопштења налазе се и радови професора, библиотекара и библиографа из високошколских установа Србије:

Бранка Ногић (УБСМ), Бојана Јевтић (НБС): Јован Јовановић Змај у часописима Змај, Жижа и Стармали – поглед кроз псеудониме
Др Светлана Мирчов (Библиотека Правног факултета, Београд): Библиотекарска деоница Милована Глишића
Др Жељко Вучковић (Педагошки факултет, Сомбор): Епистемолошке основе савремене библиографије
Др Александра Вранеш (Филолошки факултет, Београд): Машински читљиви библиографски записи : критеријуми
Наташа Дакић (УБСМ), Софија Којевић (УБСМ): Преводилачки рад Милована Глишића у Народном позоришту у Београду
Љиљана Дукић (Филолошки факултет, Београд): Библиографија Симе Матавуља од 1908-2008
Ивана Пајић (Библиотека Правног факултета, Београд): Др Миленко Р. Веснић-поводом 19. тома Српске библиографије: књиге 1864-1945
Др Борјанка Трајковић (Педагошки факултет, Сомбор): Два значајна библиографска рада из издавачке радионице Градске библиотеке „Владислав Петковић-Дис“ из Чачка
Вања Ерор (Библиотека Правног факултета, Београд): Приказ библиографског предлога докторских дисертација професора Правног факултета у Београду : 1945-2005
Мр Ксенија Шуловић (Филозофски факултет, Нови Сад): Библиографија Хосеа Ортеге и Гасета : 1902-2006


Наташа Дакић, виши библиотекар УБСМ
Бранка Ногић, библиограф саветник УБСМ

             "IT Option" послује од 2006. године у Београду као овлашћени продавац "Apple" (Епл) производа и "Macintosh" (Мекинтош) рачунара. То је компанија са малим бројем запослених, стручно оспособљених да вам у сваком тренутку пруже помоћи при одабиру адекватног производа.
У Београду тренутно послују на 2 продајна места. Једна продавница се налази у оквиру тржног центра “Delta city”, а друга продавница је у улици Вука Караџића број 12, где је смештена сервисна служба, и бесплатна школа за “Mac” рачунаре и “Leopard” оперативни систем који користе “Macintosh” рачунари.
У оквиру понуде су и производи других произвођача који израђују пратећу опрему за Apple/Mac, као што су “JBL”, “Harman Kardon”, “Bowers&Wilkins”, “Logitech”, “Belkin”, Griffin” и други.
“IT Option” као главну понуду издваја “iMac” (Aj-Mek) рачунаре и “iPod” (Ај-Под) mp3, односно mp4 уређаје. Карактеристика за Мек рачунаре је то што користе свој оперативни систем који је стабилан, брз и отпоран на вирусе. Рад са овом врстом рачунара је једноставан и прилагођен кориснику. Сврха је да рад на рачунару буде што логичнији и лакши за коришћење, а то је овде максимално постигнуто.
Код “iMac”-a је кућиште на задњем делу монитора, односно монитор и кућиште су једно. Са стране кућишта се налази оптички уређај (DVD резач-читач), на полеђини кућишта су неки од најпотребнијих конектора, а уз рачунар се добија кабл за напајање, тастатура, миш и инсталациони диск. У оквиру рачунара се налази, мала камера која је смештена на врху екрана, микрофон, звучници, „bluetooth“ и „wi-fi“ комуникацијске картице.

„Leopard“ је оперативни систем који се добија уз било који „Mac“ рачунар. Систем је прегледан, једноставан и веома прихватљив, а покрива комплетну обраду мултимедијалног садржаја односно обраду аудио-фото-видео материјала. Под овим изразом „обрада“, подразумева се преглед, израда и мењање мултимедијалног садржаја. У питању су полупрофесионални програмски алати, који су логички представљени. То значи да рад на iMac-u  пружа могућност врло брзог памћења, какo доћи до крајњег резултата готовог материјала или евентуало уживања у прегледу материјала који је креиран на самом рачунару. Постоји програм којим је омогућено да се сачувају сви битне подаци, а ако их грешком избришемо, они нису изгубљени, већ их из базе можемо извући где су сачувни. У овкиру система „Leopard“ се налази велики број програмских алата и „iLife“ (Ај Лајф) пакет од пет полупрофесионалних програма са којима је омогућено да се на један веома једноставан начин обраде фотографије, направи неки филм, креира интернет презентација, компонује музика или направи DVD који је намењен за комерцијалне DVD уређаје.  
„Mac“ рачунари су у самом врху конкуренције по квалитету и величини  екрана. Израђују се у две величине, а то су модели од „20“ и „24“(инча). Оба модела репродукују слику високе резолуције, а спојем техничко-програмске шеме су испред времена, изузетног је дизајна, је коначни утиск када се користи.
За најзахтевније кориснике и најзахтевније програме је супер професионални рачунар „MacPro“ (Мек Про). Смештен је у масивно, алуминијумско кућиште са “Intel” осмојезгреним процесорима, великим складиштним простором и јаком графичком подршком. Поседује велики број приступних конектора као и картице за безжичну комуникацију. За њих су предвиђени “Apple cinema display” (Епл синема дисплеј), односно екрани са величинама од „20”, „24” и „30” (инча). “MacPro” je тренутно најснажнији комерцијални рачунар који се може наћи на тржишту у свету!
Пoстоји и “MacMini” који је такође стабилан и снажан рачунар, намењен  најмање захтевним корисницима, њему је потребан монитор, али је зато малих димензија.
Поред  класичних рачунара, постоје четири модела преносивих (Лап Топ) рачунара, који се разликују по својим димензијама и  техничким карактериситикама.

Полупрофесионалној врсти корисника је првенстверно намењен MacBook (Мек Бук) лап топ. Кућиште је од алуминијума. Екран је величине “13,3” (инча). Поседује DVD резач-читач, “Intel Core 2 Duo” процесор, моћну графичку карту, “WiFi”, “Bluetooth” “USB” и “miniDVI” конекцију, као и “iSight” (Aj Sajt) камеру за видео комуникацију преко интернета. 
Професионална понуда се односи на “MacBook Pro” (Мек Бук Про) чије је кућиште од алуминијума. Производи се у две величине “15” и “17” (инча). У њима се налазе најјачи процесори и највећи дискови за чување материјала, као и најјаче графичке карте.
Најатрактивнији производ је “MacBook Air” (Mek Buk Eir), који не заостаје са својим карактеристикама. Он је најтањи и најлакши лап топ на свету,  са алуминијумским кућиштем и екраном од “13,3” (инча).
“iPod” уређаји су веома познати, а релативно скоро се појавила и нова генерација, чија величина складишног простора варира од 1GB (гигабајта) до 120GB. Величине самих уређаја су различите, а  дизајнери су користили обиље разноликости боја.
“iPod Shuffle” (Aj Pod Šafl) од 1GB и 2GB су уређаји који репродукују аудио сигнал односно музику, у зависности од дужине песме и самог квалитета звука њихов капацитет је 250 односно 500 песама. Одликује их веома мала тежина и величина.
“iPod Nano” (Ај Под Нано) од 4GB, 8GB и 16GB, су mp4 уређаји који репродукују фото, видео и аудио запис. Веома квалитетног су екрана, лагани и прилагодљиви за длан.
За корисике који желе више простора постоји “iPod Classic” (Ај Под Класик), који има капацитет од 120GB и већи екран од “Nano” модела. Он је већи и тежи од осталих уређаја, али је зато његов капацитет 30.000 песама са моћном батеријом која издржава 36 сати са једним пуњењем.
Врх представља “iPod Touch” (Ај Под Тач), производи се у 3 величине: 8GB, 16GB и 32GB, са највећим екран осетљивим на додир, има и “WiFi” картицу за безжичну комуникацију, што значи да са њим можете да проверите електронску пошту или да сурфујете по интернету, као и да се умрежите са неким другим уређајем који користи “WiFi” технологију.
Сви уређаји имају стандардизован квалитет звука, да ли ће бити са екраном или без и коју количину података желимо да сместимо на сам уређај, одредиће и сам избор конкретног .! “Mac” производи штеде време, новац и живце. У “IT Optionu” постоји комплетна подршка за “Apple-Mac” производе, као и целокупан програм производа.

Игор Стефановски

“IT Option” d.o.o.
“Galerija 12” Vuka Karadžića 12, tel:011/334-9101, fax:2626-527
“iShop” - Delta City, Jurija Gagarina 16/16a, tel:011/2203-942
e-mail: office@apr.co.yu,